Šta treba da znate o plasteniku, stakleniku i proizvodnji u zatvorenom prostoru
Svedoci smo značajnih klimatskih promena. One se pre svega manifestuju kroz sve više temperature i sve duži vremenski interval trajanja tih temperatura, odnosno sve dužim zimama koje prate i sve niže temperature.Svakako treba istaći da je u toku godine, sve više elementarnih nepogoda, jakih vetrova, jakih kiša praćenih gradom,ali i dugih sušnih perioda u toku vegetacione sezone, odnosno sve je više velikih snežnih padavina u hladnijem delu godine. Sve napred navedeno čini poljoprivrednu proizvodnju sve neizvesnijom, i sa pravom se postavlja pitanje da li ćemo u budućnosti postizati sigurne i visoke prinose. Pogotovo je je ovaj problem izražen u najintezivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, gajenju povrća. Imajući sve ovo u vidu,nameće se sama po sebi potreba da se proizvodnja odvija u kontrolisanim uslovima odnosno u zaštićenom prostoru.Postoje različiti oblici zaštićenog prostora: niski tuneli, tuneli, plastenici i staklenici. Srbija ima značajne površine pod niskim tunelima i tunelima, ali zanemarljive površine pod plastenicima i staklenicima. Gotovo svega nekoliko desetina hektara pod savremenim plasteničkim objektima i svega nekoliko hektara pod staklenicima. Sve ovo ukazuje da jedan od puteva razvoja naše poljoprivrede je svakako povećanje površina pod savremenim plasteničkim objektima i staklenicima. Otežavajuća okolnost u realizaciji ovoga je pre svega visoka cena ovih objekata. Kako bi smo na najbolji mogući način, predstavili sve neophodne uslove i pretpostavke za podizanje ovakvih objekata,kao i karaktereristike i načine proizvodnje u zaštićenom prostoru, napisali ovaj članak.
On je uglavnom edukativnog karaktera, ali takođe preko istog možete doći do svih informacija o tome gde i kako nabaviti plastenike i opremu, kako izabrati biljne vrste koje gajiti. Nudimo Vam i izradu biznis planova, ali ćemo Vas upoznavati i sa subvencijama i kreditima koji stoje na raspolaganju potencijalnim investitorima u ovaj posao. Na samom početku treba izabrati dobru lokaciju za plastenik. To pre svega podrazumeva dovoljnu udaljenost od prometnih saobraćajnica i zagađivača,ali takođe i dovoljnu blizinu putevima i struji. Teren mora biti ravan ili blago nagnut a podzemne vode na najmanje 1,5m dubine.
Idealno bi bilo da je plastenik zaštićen od jakih udara vetra bilo prirodnim ili veštačkim barijerama,koje opet ne bi trebalo da zasenjuju plastenik. Mogu se podizati različiti tipovi plastenika i to niski tuneli ,tuneli,savremeni plastenici, bilo jedno ili višebrodi. Svi ovi plastenici su univerzalni objekti i mogu da se koriste za gajenje različitih biljnih vrsta, ali svakako najveće mogućnosti pružaju savremeni visoki plastenici. Plastenici po konstrukciji mogu biti jednobrodi i višebrodi odnosno multispan plastenici. Konstrukcija je najčešće pocinkovana, ali i dalje mogu da se nađu i od metalnih cevi, a kod niskih tunela i plastični.pa čak i plastenici čija je konstrukcija od drveta. Na konsrukciju plastenika se stavlja folija.
Može biti različite debljine, ali se najčešće koriste od 150 ili 180 mikrona ,a u poslednje vreme i 200. Ako je jednostruka folija neke konstrukcije omogućavaju da se u unutrašnjosti plastenika postavi i antikapajuća unutrašnja folija debljine od 50 do 100 mikrona.Folija mora da je antikapajuća,da propusta u određenom procentu infracrveni,ultraljubičasti i vidljivi deo sunčeve svetlosti. Folije mogu biti i duple na naduvavanje gde je prostor između folija ispunjen vazduhom. U borbi protiv bolesti i štetočina proizvode se i bojene folije.
Provetravanje plastenika može biti čeono,bočno ili krovno. Čeono je efikasno ako je odnos širine i dužine 1 prema 3. Kada se govori o ovom provetravanju ono može biti otvaranjem celog čela ili otvaranjem samo vrata, ili pak otvaranjem klapne u gornjem delu čela plastenika. Bočno provetravanje se vrši namotavanjem folije ručno ili automatski a kod ovakvog provetravanja se preporučuje i postavljanje antiinsekt mreže,koja sprečava ulazak insekata u plastenik. Ovakav način provetravanje efikasan je kod jednobrodih i višebrodih plastenika , ali sa nekoliko brodova.
Najbolje i najefikasnije provetravanje je krovno, gde nema ograničenja kad je broj brodova u pitanju. Krovovi se otvaraju automatski informacijama koje daju meteorološka stanica na krovu,odnosno senzori za vlažnost i temperaturu u plasteniku.
Svakako jedno od najvažnijih pitanja kada je reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru je grejanje. Postoje različita rešenja a ona se u osnovi sastoji iz dva pitanja vremena proizvodnje i vrste biljaka koje se gaje. Ako proizvodnja kreće u januaru ili februaru i ako se rade toploljubive vrste (paradajz, paprika, krastavac), onda se radi grejanje, odnosno ako proizvodnja kreće u martu za toploljubive vrste ili se u toku zime gaje salata, lukovi itd tada se radi samo dogrevanje. Grejanje se postiže pre svega postavljanjem mreže plastičnih ili metalnih cevi kroz koje prolazi vrela voda, dok se dogrevanje vrši kaloriferima, termogenima itd. Kao energenti mogu se koristiti biomasa, drva ugalj, gas, nafta, mazut.
U poslednje vreme sve više se pridaje pažnja i korišćenju geotermalni izvora vode. U toku letnjih meseci je izražen problem prekomernog zagrevanja plastenika. Ovaj problem se rešava zasenjavanjem plastenika. Ono može biti termoskrin folijama, koje je svakako najbolji način ali krečenjem plastenika različitim za to predviđenim sredstvima. Krečenje počinje od sredine maja, i period raspada kreča traje oko šest meseci. Kod manjih objekata za zasenu se koriste mreže različite gustine, a time i različitog stepena propuštanja svetlosti. Mreža se postavlja preko plastenika. Proizvodnja u plastenicima može biti na zemlji i na veštačkoj podlozi.
U poslednje vreme sve više se koriste veštačke podloge. Gajenje na veštačkoj podlozi se često naziva hidroponija. Podloge koje se koriste su najčešće supstrat, kokosova vlakna i kamena vuna. Za gajenje u veštačkoj podlozi potrebno je imati visok stepen automatizacije. Prinosi ali i ulaganja su značajno veći kod proizvodnje u hidroponiji. Savremeni plastenici imaju visok stepen automatizacije koji se pre svega ogleda kod ishrane i navodnjavanja. Za to se koriste jedinice za navodnjavanje. Njihov rad kontroliše kompjuter, koji se programira za rad preko različitih parametara najčešće preko insolacije. Kod ovakvog načina rada strogo se kontrolišu EC i pH vredost,ali i broj navodnjavanja.
Za uspešan rad i optimalnu ishranu biljaka prave se različiti recepti ishrane u zavisnosti od faze razvoja biljaka, vremena gajenja biljaka (leto ili zima) a sve se bazira na hemijskoj analizi vode. Meteorološke stanice na plastenicima kontrolišu otvaranje i zatvaranje krovova ili bočnih strana plastenika. Klima kompjuter objedinjuje sve napred navedene parametre u kombinaciji sa grejanjem. Ukratko smo Vam predstavili neke od tema kojima ćemo se baviti u ovom sajtu. Svakako tu će biti i niz drugih tema kao što su cene i mogućnosti korišćenja različitih subvencija za podizanje plastenika,ali i mnogim praktičnim temama značajnih za proizvodnju u zaštićenom prostoru. Cilj nam je pre svega da Vam što više približimo proizvodnju, koja će u vremenu koje dolazi biti sve značajnija...
U poslednje vreme sve više se pridaje pažnja i korišćenju geotermalni izvora vode. U toku letnjih meseci je izražen problem prekomernog zagrevanja plastenika. Ovaj problem se rešava zasenjavanjem plastenika. Ono može biti termoskrin folijama, koje je svakako najbolji način ali krečenjem plastenika različitim za to predviđenim sredstvima. Krečenje počinje od sredine maja, i period raspada kreča traje oko šest meseci. Kod manjih objekata za zasenu se koriste mreže različite gustine, a time i različitog stepena propuštanja svetlosti. Mreža se postavlja preko plastenika. Proizvodnja u plastenicima može biti na zemlji i na veštačkoj podlozi.
U poslednje vreme sve više se koriste veštačke podloge. Gajenje na veštačkoj podlozi se često naziva hidroponija. Podloge koje se koriste su najčešće supstrat, kokosova vlakna i kamena vuna. Za gajenje u veštačkoj podlozi potrebno je imati visok stepen automatizacije. Prinosi ali i ulaganja su značajno veći kod proizvodnje u hidroponiji. Savremeni plastenici imaju visok stepen automatizacije koji se pre svega ogleda kod ishrane i navodnjavanja. Za to se koriste jedinice za navodnjavanje. Njihov rad kontroliše kompjuter, koji se programira za rad preko različitih parametara najčešće preko insolacije. Kod ovakvog načina rada strogo se kontrolišu EC i pH vredost,ali i broj navodnjavanja.
Za uspešan rad i optimalnu ishranu biljaka prave se različiti recepti ishrane u zavisnosti od faze razvoja biljaka, vremena gajenja biljaka (leto ili zima) a sve se bazira na hemijskoj analizi vode. Meteorološke stanice na plastenicima kontrolišu otvaranje i zatvaranje krovova ili bočnih strana plastenika. Klima kompjuter objedinjuje sve napred navedene parametre u kombinaciji sa grejanjem. Ukratko smo Vam predstavili neke od tema kojima ćemo se baviti u ovom sajtu. Svakako tu će biti i niz drugih tema kao što su cene i mogućnosti korišćenja različitih subvencija za podizanje plastenika,ali i mnogim praktičnim temama značajnih za proizvodnju u zaštićenom prostoru. Cilj nam je pre svega da Vam što više približimo proizvodnju, koja će u vremenu koje dolazi biti sve značajnija...
Ukoliko Vam je potrebno još korisnih informacija o plastenicima, njihovoj izgradnji kao i plasteničkoj proizvodnji, predlažem Vam da pogledate jako edukativan sajt mr Živice Jovića na adresi: http://plastenici.net
Njegov kontakt telefofona za dodatne informacije: 065.23.02.307
Нема коментара :
Постави коментар